Pod otpadom se podrazumevaju sve vrste materijala koje nemaju upotrebnu vrednost, a koji nastaju u procesu proizvodnje, rada, korišćenja, saobraćaja i u drugim delatnostima.
Integrisani sistem za upravlјanje komunalnim otpadom sadrži sledeće klјučne elemente:
- uvođenje odvojenog sakuplјanja reciklabilnih materijala – primarna selekcija na mestu nastanka;
- uvođenje sekundarnog odvajanja reciklabilnih proizvoda uspostavlјanjem regionalnih centara za otpad sa odgovarajućim čistim linijama za odvajanje, kako bi se otpad koji se može reciklirati mogao razdvojiti u određene frakcije za dalјu preradu;
- uspostavlјanje mreže centara za sakuplјanje otpada u celoj zemlјi;
- izgradnja malih linija za kompostiranje organskog komunalnog otpada;
- uvođenje kućnog kompostiranja u ruralnim i polururalnim oblastima u cilјu reciklaže organskog otpada iz domaćinstava;
- izgradnja postrojenja za biološki tretman komunalnog otpada na regionalnom nivou;
- izgradnja postrojenja za insineraciju komunalnog otpada;
- zatvaranje nesanitarnih deponija i uklanjanje divlјih deponija, uklјučujući rekultivaciju zatvorenih deponija i sanaciju lokacija divlјih deponija u regionima u kojima rade sanitarne deponije.
Primarna selekcija otpada se vrši u tri faze:
Prva faza – primarna selekcija – predstavlja odvajanje otpada na mestu nastanka na suvi i mokri otpad u domaćinstvima i poslovnim objektima.
Suvi otpad – čine sve vrste plastičnih proizvoda (PET ambalaža, folije, kese, burad, džakovi), papir, karton, stiropor, tetrapak ambalaža, metal, (limenke od aluminijuma i gvožđa, razni metalni delovi) tekstil i obuća.
Slika 1. Kante za primarnu selekciju otpada (ilustracija dogi/shutterstock.com)
Mokri otpad – čine ostaci od hrane, voća i povrća, trava, cveće, zemlja, lišće, pepeo, fiziološki otpad.
Druga faza – sekundarna selekcija – obuhvata transport suvog otpada od mesta nastanka do centra za završnu selekciju.
Treća faza – završna selekcija – obuhvata završnu selekciju suvog otpada koja se obavlja u centru za selekciju. Selekcija se vrši prema prirodi materijala i načinu reciklaže. Na traci za selekciju otpad se razvrstava na otpad koji se može ponovo preraditi i na neupotrebljiv.
Primarna selekcija otpada ima izuzetan značaj, ne samo iz ekoloških, već i iz bezbednosnih razloga. U Srbiji više od 90 odsto otpada završi na deponiji, a neznatan deo bude recikliran, dok je u zemljama Evropske Unije situacija obrnuta. Ovakav odnos prema otpadu, koji može biti izvor prihoda i sirovina, značajno skraćuje vek postojeće deponije. Osnovni cilj uvođenja primarne selekcije komunalnog otpada na mestu nastanka je cirkularna ekonomija, zaštita životne sredine i želja da što manje komunalnog otpada završi na deponiji. Rešavanje problema koji ugrožavaju zdravlje građana i životnu sredinu podrazumeva poštovanje hijerarhije upravljanja otpadom. Princip hijerarhije upravljanja otpadom nalaže da deponovanje otpada bude poslednja opcija. Treba učiniti sve da se ta količina smanji, tako što će se u prvom koraku smanjiti proizvodnja otpada njegovom prevencijom, u drugom omogućiti ponovna upotreba resursa kroz model cirkularne ekonomije. U narednom, trećem, koraku hijerarhija podrazumeva postojanje sistema reciklaže, a u četvrtom i sistem za energetsko korišćenje otpada.
Literatura:
[1] Ljiljana Trumbulović: Upravljanje otpadom, Akademija strukovnih studija Zapadna Srbija, ISBN 978-86-82078-15-9, COBISS.SR-ID 75282697, 2022.god.
Autor teksta:
dr Ljilјana Trumbulović, prof. str.stud.
Akademija strukovnih studija Zapadna Srbija-Odsek Užice