Osvetljenje predstavlja 15,5 odsto tipičnog računa za električnu energiju, a taj procenat je u stalnom rastu od 2001. godine, jer su ostali električni proizvodi postali efikasniji. Procenti koji predstavljaju naše mesečne rashode za toplu vodu, veš-mašine, mašine za sušenje veša, rashladne uređaje i klimatizaciju se smanjuju, dok procenti koji predstavljaju naše troškove za rasvetu idu naviše. Sve će se ovo promeniti kada svetlosne diode (LED – Light-Emitting Diode) počnu da preuzimaju primat kao osnovno osvetljenje u našim domovima i kancelarijama.
LED ne sadrže živu, za razliku od fluorescentnih lampi, i one će takođe smanjiti količinu korišćenih inkadescentnih sijalica koje se ne mogu reciklirati. LED rasveta ipak dolazi sa svojim izazovima, od kojih je možda najveći termalno održavanje. Temperature imaju veliki uticaj na performanse LED-a. Povišene temperature će uticati na vek trajanja i količinu lumena koju LED pruža.
Većina LED osvetljenja sada koristi oko 75% manje energije nego konvencionalne inkandescentne sijalice ili halogenke, a ipak pruža jednaki broj lumena.
Toplo bela boja osvetljenja (2600K – 3000K) daje žućkastu nijansu svetlosti i preporučuje se za stambene prostorije u kojima se duže boravi. Neutralno bela boja osvetljenja (3200K – 4000K) preporučuje se za kupatila, kuhinje i radne sobe. Ova boja je najpribližnija dnevnoj svetlosti. I na kraju, hladno bela boja (4200K – 6500K) koja ima plavičastu nijansu i namenjena prostorima gde je potrebno jako osvetljenje kao što su izlozi i određeni radni prostori.
Određivanje količine svetlosti koja vam je potrebna za određeni prostor može biti prilično kompleksno i zavisi od više faktora. Namena prostorije (stambena, radna, izložbena), vrsta i raspored nameštaja, boja u enterijeru, neki su od faktora koji direktno utiču na izbor vrste osvetljenja i određivanje potrebne količine svetlosti.
Za merenje svetlosti koju emituje izvor koristi se lumen (lm), bilo da je LED, fluorescentna, halogena ili standardna sijalica. Ovo je poznato i kao „osvetljenje” ili „svetlosni izlaz”. Primera radi, standardna sijalica od 100 vati proizvede oko 1.500–1.700 lumena. Vat (W) ne predstavlja meru za osvetljenost, već je to mera koliko struje sijalica utroši kako bi proizvela određenu količinu svetlosti. Svaki tip svetlosnog izvora, LED, fluorescentni, halogeni ili standardna sijalica ima drugačiji odnos lumena i vati. Prema tome, lumeni se koriste za određivanje potrebne svetlosti za određeni prostor. Dakle, ako sijalica od 100 vati proizvodi 1.500 lumena, a LED od 10 vati radi isto, 10-vatna LED sijalica je po učinku ekvivalentna 100-vatnoj klasičnoj sijalici.
Jačina osvetljenosti se meri luksom (lx) i on je jednak jednom lumenu po kvadratnom metru. Razlika između luksa i lumena je ta što luks računa površinu nad kojom se svetlosni fluks širi. Hiljadu lumena, koncentrisanih u površinu jednog kvadratnog metra, osvetljuju taj kvadratni metar sa osvetljenjem od 1000 luksa. Istih 1000 lumena, raširenih na deset kvadratnih metara, stvaraju prigušenije osvetljenje od samo 100 luksa.
spec. Milorad Murić, predavač