Pod pojmom „teški metali“ podrazumevaju se svi metali izuzev: aluminijuma, natrijuma, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma, odnosno svi metali čija je zajednička karakteristika gustina veća od 5 g/cm3. Zbog izražene toksičnosti u ovu grupu je uključen berilijum (Be) (1,85 g/cm3), zatim metaloidi: arsen (As), antimon (Sb) i nemetal selen (Se).
Teški metali prolaze biogeohemijski ciklus sa različitim vremenom zadržavanja u atmosferi, hidrosferi, litosferi i biosferi. Ne razgrađuju se i imaju sposobnost bioakumulacije, jer se zadržavaju u biljkama, životinjama i prirodi uopšte. To je veoma heterogena grupa elemenata u pogledu biloškog i ekološkog dejstva. Veliki broj metala su neophodni kao esencijalni za mnogobrojne funkcije u živom organizmu i njihov deficit dovodi do ozbiljnih simptoma. Njihova toksičnost zavisi od koncentracije, a raspon koncentracije veoma varira kod svakog pojedinog elementa. Koncentracije u kojima se metali javljaju zavise od izvora zagađenja i svojstava sistema u kom se nalaze, pri čemu se vrednosti mogu kretati od nivoa tragova do izuzetno visokih koncentracija.
Slika 1. Pravci transporta teških metala (Pokaeo, 2008)
Zemljište je osnovni prirodni resurs i ima višestruku ulogu u konceptu održivog razvoja. Značaj zemljišta za čoveka je ogroman, jer je neophodno za opstanak biljaka, životinja i samog čoveka. Prirodni izvor teških metala u zemljištu je matični supstrat iz kojeg se metali oslobađaju raspadanjem stena i na koji čovek ne može bitno uticati. Antropogeni izvori su sagorevanje fosilnih goriva, industrijska postrojenja (naručito metalurška), estrakcija ruda, motorna vozila, deponije industrijskog i komunalnog otpada, đubriva i atmosferski talog.
Teški metali imaju normalan biogeohemijski ciklus i u zemljištu mogu da se zadrže kraće ili duže vreme obično u površinskom humusnom sloju. Akumulacija i zadržavanje u zemljištu zavisi od metala, mehaničkog sastava zemljišta, hemijske reakcije, sadržaja organskih materija i drugih edafskih faktora. Ponašanje metala koji su dospeli u zemljište kontrolisan je jednim kompleksnim i dinamičkim sistemom gde se dešavaju mnogobrojne reakcije na površini čvrste faze i u rastvoru. Iz zemljišta teške metale ispira voda ili se preko biljaka uključuju u lanac animalne i humane ishrane, ali veoma sporo i mogu se akumulirati u zemljištu u veoma velikim količinama.
Zemljište zagađeno teškim metalima predstavlja sekundarni izvor kontaminacije prizemnog sloja atmosfere (prašina), prirodnih voda, vegetacije, životinja i ljudi.
Kod zagađenih zemljišta primenjuju se mere remedijacije, tj. smanjenja sadržaja teških metala u zemljištu, da bi se na taj način smanjio ili popuno sprečio ulazak teških metala u lanac ishrane i da bi se zaštitilo zdravlje ljudi.
Eliminisanje teških metala iz organizma čoveka odvija se preko različitih organa. Vreme eliminacije zavisi od vrste i koncentracije metala, starosti organizma i drugih faktora. Ako je eliminacija manja od resorpcije, dolazi do nakupljanja metala u organizmu. Izlaganje ljudi povećanoj koncentraciji teških metala može dovesti do velikog broja bolesti: kardiovaskulanih, reproduktivnih poremećaja, dermatitisa, alergija i kancera.
Plodno zemljište je osnova za proizvodnju zdrave hrane. Zato je veoma bitno preuzeti neophodne mere da ne dođe do kontaminacije zemljišta teškim metalima i da se sačuva njegova plodnost i podobnost za proizvodnju zdrave hrane.
Literatura:
[1] Goletić, Š. (2005) Teški metali u okolišu, Mašinski fakultet, Univerzitet u Zenici
[2] Pokaeo, K. (2008) The potential use of eucalyptus (Eucalyptus camaldulensis Dehn.) for phytoremediation of lead, faculty of graduate studies, Copyright of Mahidol University
[3] Jovanović, O. (2012) Zagađenje i zaštita zemljišta, Visoka škola strukovnih studija – Beogradska politehnika, Beograd
Autor teksta:
dr Snežana Aksentijević, profesor strukovnih studija
Akademija strukovnih studija Zapadna Srbija – Odsek Užice