Opsada kiča i šunda
Kultura predstavlja akumulaciju duhovnog i materijalnog stvaralaštva ljudi, fenomen koji ga prati od iskona. Ona je dinamičan konglomerat vrednosti koji čoveku pruža podršku, smisao i poriv za trajanjem, oplemenjuje ga i inspiriše za važne civilizacijske poduhvate. Reč je o izrazu i projekciji ljudskih nastojanja i želje za boljitkom bez obzira da li se radi o umetničkoj imaginaciji predstavljenoj kroz pokret, melodiju, film, roman… norme ponašanja ili arhitektonski poduhvat i sl. Međutim, turbulentan, pragmatičan život poslednjih decenija unosi sve veću pometnju na kulturnom nebu savremene ekumene. Smanjen je interes za autentično i spontano nadahnuće. Ono izmiče pod naletom industrijalizacije i komercijalizacije sveta života. Čovek današnjice je postao rob materije, kako je naglašavao sv. Ava Justin. Sveden je na prostog konzumenta postojeće ponude. Posedovanje stvari postaje imperativ! Mekdonaldizacija i vesternijalizacija diktiraju kurs i stil života. Agresivna masovna kultura sve pretvara u robu. Čini se da živimo u jednom velikom supermarketu. U ovakvom, takoreći hipnotičnom stanju, gubimo osećaj za kritičko, selektivno i realno. Postajemo zavisnici reklamokratije i lažnih medikamenata – pilula za krizu. Otuda brojne TV sapunice i razni besmisleni sadržaji spakovani u različite medijske forme. Oluja kiča i šunda nemilosrdno šiba, i osujećuje intelektualnu pobunu. Inače kič kao pojam i fenomen savremenog društva, često je predmet teorijske rasprave. Za neke teoretičare on je sastavni deo svake umetnosti. Rađa se i umire u čoveku. Neodvojiv od nas samih. Budući da je proizvod masovne kulture, on je demokratičan, a ne elitističan. Dostupan je, zavodljiv i prijemčiv. Za druge on je nemilosrdni ubica umetnosti. Uselivši se u naše domove, radno okruženje, on sve više oblikuje čuveno „ja”. Misli, osećanja i orijentacije su obojeni njime. Televizija je njegov najbrži promoter.
Naravno tu je i internet galaksija kao sve prisutnija. Nudeći nasrtljivu ideologiju sročenu u frazama: „Neka vas primete… Budite deo onih koji poseduju poznate brendove da bi ste bili IN… Ne dozvolite da ostarite… Stop kilogramima…” – ličnost postaje marioneta koju oblikuju prestižne marketinške kuće. Procesi personalizacije i socijalizacije bivaju zakočeni i osujećeni. Jeftina estetika i diskutabilna etika dominiraju nad nametnutom kulturnom scenom. Na polju književnosti šund upotpunjuje ovu zaparloženu duhovnu atmosferu, u kojoj su pismena u službi manjkavog duha i brze zarade. Novac je stavljen na pijedestal i njemu sve robuje. On postaje pokretač na njivama duhovne i materijalne gladi. Međutim, kako nema snagu i moć da dugoročno nahrani i osnaži, današnji čovek se neretko odlučuje za opasna opredeljenja koja vode ka narkomaniji, alkoholizmu, duševnim bolestima… suicidu. Naime, čovek je biće potreba, ali samo zadovoljenje onih pravih i iskonskih, onih koje su vođene neoskrnavljenim vrednostima, za njega su spasonosne. One doprinose osećaju zadovoljstva i čine da se on oseća nadahnutim i ornim za lično i društveno delanje.
Stoga, iako se za kič i šund mogu naći izvesna opravdanja, važno ih je raskrinkati, ukazati na njihovu pogubnost jer postaju preovlađujuća forma umetničkog diskursa. Stalno ukazivanje na njihove negativne posledice koje se odnose na uniženje, pojednostavljenje umetnosti, kao i na blokadu orginalnog i autentičnog stvaralaštva, imperativ je vremena.
Autor:
Vesna Vasović, profesor stukovnih studija
Akademija strukovnih studija Zapadna Srbija–Odsek Užice