Uznemireni ste, napeti, rastreseni, razdražljivi.
Uzbuđujete se zbog sitnica.
Оsećate se preopterećeno i na poslu i kod kuće.
Niste u stanju da razmišljate sabrano, jasno i razborito.
Umorni ste i iscrpljeni. Fali vam energije.
Ne možete da se opustite. Osećate stalan pritisak.
Na „ivici” ste. Dekoncentrisani ste
Spavate loše, ustajete rano, ustajete umorni.
Malo vas šta može obradovati.
Nezainteresovani ste, bezvoljni, nemotivisani…
Niste pogrešili, ono što opisujete naziva se stresom.
Stres je prirodna pojava i svaka neprilagođena, loša reakcija organizma koja nastaje kao rezultat pokušaja prilagođavanja organizma na neki iznenadni, neprijatni uticaj, a manifestuje se fizičkom i psihičkom patnjom.
Fizička patnja ostvaruje se kroz pad imuniteta; nesanicu; hormonski poremećaj, gubitak seksualne želje; poremećaj funkcije sistema za varenje, dijareju ili zatvor, grčeve u stomaku; poremećaj kardiovaskularnog sistema (infarkt miokarda, hipertenzija, vaskularne glavobolje); smetnje u disanju i bol u grudima, zamaranje; bolove u mišićima i osećaj trnjenja u rukama; smetnje u ravnoteži, osećaj nestabilnosti i vrtoglavicu…).
Psihička patnja ostvaruje se kroz konstantnu prisutnost negativnih misli i brige; „praznu glavu”– misaoni blok koji uslovljava teškoće u odlučivanju; ishitreno donošenje odluka bez promišljanja o posledicama; pad koncentracije, zaboravnost, rasejanost; nesposobnost da se govori o osećanjima…)
Stres može imati i svojih dobrih strana!
Stres ima ulogu da nas, zapravo, zaštiti i održi u životu. Naš nervni sistem na stres reaguje reakcijom „bori se ili beži”, „to je pitanje života ili smrti”, odnosno pojačanim lučenjem adrenalina i pripremom celog tela za akciju, borbu i savladavanje nastalih opasnosti i prepreka. To je slično kao borba organizma sa virusom – kada ga jednom savlada, organizam postaje imun na taj virus. Kada ličnost jednom nauči i usvoji načine kako da se uspešno nosi sa nekom vrstom stresa, ona će te načine da koristi u budućim sličnim stresnim situacijama. Time se konstruktivno saniraju ili ublažavaju posledice doživljavanja stresa. Na primer, u vožnji ili na poslu mala doza stresa je korisna jer doprinosi dobroj koncentraciji.
Tehnike za prevazilaženje stresa:
Nemojte preuveličavati male probleme. Promenite ugao posmatranja.
Izbegavajte stresne situacije boljim planiranjem.
Naučite da kažete „ne” kad ste preopterećeni i da kažete „da” malim i malo većim zadovoljstvima.
Nemojte se opterećivati porazima i neuspesima iz prošlosti. Živite sada i ovde.
Nađite vremena za odmor i relaksaciju svakog dana.
Hranite se zdravo. Ishrana sa mnogo žitarica, povrća i voća pojačava otpornost na stres.
Razgovarajte sa dragim osobama, nekada je dovoljno samo to da vas neko sasluša, da vas neko čuje. Volite i budite voljeni.
„Najsnažnije oružje protiv stresa je naša sposobnost da izaberemo jednu misao, a odbacimo drugu”.
Vilijam Džejms (1842-1910)
Autor teksta:
dr Nataša Ćirović, profesor strukovnih studija
Akademija strukovnih studija Zapadna Srbija – Odsek Užice