Psihološku bezbednost je pojam koji je uvela Ejmi Edmondson 1999. godine, nakon istraživanja interakcija u timskom radu. Termin je dobio veći značaj 2015. godine objavljivanjem projekta Aristotel, Guglove studije koja je otkrila da je psihološka bezbednost najvažniji faktor u uspešnim timovima.
Psihološka bezbednost se odnosi na zajedničko uverenje da se tim može nositi sa složenim izazovima kada postoji atmosfera međusobnog poštovanja i poverenja. U okviru grupe se stvara bezbedno okruženje, koje podržava otvorenost i iskrenost u izražavanju ideja i daje svojevrsna „dozvola za pravljenje greške“.To je koncept koji se zasniva na ideji da imamo slobodu da budemo autentični, da se ponašamo i reagujemo u skladu sa sobom, bez straha od osude, kazne ili marginalizacije. Dakle, ovo bi u kontekstu posla značilo da se osećamo bezbedno da postavimo pitanje, predložimo ideje, iznesemo svoje mišljenje ili neslaganje, a da pritom ne strahujemo od posledica. Timovi u kojima postoji uzajamno poverenje i poštovanje, empatija i zdrava komunikacija su najčešće opisivani kao psihološki sigurna okruženja za rad. Kada je psihološka bezbednost prisutna na radnom mestu, ne čini samo da se ljudi osećaju dobro na poslu već pomaže u negovanju raznovrsnijeg i inkluzivnijeg radnog okruženja. Ona značajno doprinosi efikasnosti tima, učenju, zadržavanju zaposlenih u organizaciji i – što je najvažnije – boljim odlukama i boljim performansama.
Slika 1. Istraživanja pokazuju da je manje verovatno da će zaposleni koji se osećaju psihološki bezbedno u svom timu napustiti posao (Izvor: Unsplash.com)
Psihološki bezbedna sredina podstiče zaposlene da postavljaju pitanja, ali i motiviše davanje fidbeka, uz obrazloženje i ohrabrenje. Ona podrazumeva toleranciju različitosti i poštovanje ličnosti i prirode pojedinaca, kao i poštovanje njihovih indivudualnih doprinosa. Pritom, zaposleni će biti otvoreniji, kreativniji i sposobniji da pronađu rešenja. Kada je ljudima dozvoljeno da priznaju greške, bez osude, onda se problemi na radnom mestu mogu rano uočiti i brzo rešavati.
Kako stvoriti psihološku bezbednost na radu?
- Ponašajte se prema drugima onako kako bi oni želeli da se prema njima postupa i stvorite povoljno okruženje za njih. Slušajte, posmatrajte, pitajte i budite zainteresovani za dobrobit zaposlenih.
- Negujte kulturu radoznalosti jer nas to čini prisutnijim, kreativnijim, boljim u međusobnoj komunikaciji, agilnijim i prilagodljivijim onome što se dešava kada naiđemo na prepreke. Radoznalost promoviše kulturu učenja i istraživanja, uprkos rizicima od neizvesnosti i neslaganja.
- Transparentno i direktno komunicirajte, bez skrivene agende, deleći relevatne informacije.
- Promovišite zdrav konflikt i omogućite drugima da shvate da poštujete njihove ideje umesto da ih osuđujete.
- Dajte glas zaposlenima. Komunikacija „naviše“ može biti vitalna sila koja pomaže savremenim organizacijama da uče, da identifikuju probleme ili mogućnosti za poboljšanje.
- Psihološka bezbednost podrazumeva timsku klimu koju karakteriše međuljudsko poverenje i uzajamno poštovanje u kojoj je ljudima prijatno da budu. Ali nije dovoljno priznati da je poverenje važno – morate ga izgraditi, zadržati i biti primer drugima.
- Zaposlene vrednujte kao jedinstveni ljudski kapital, umesto kao resurse. Naime, kapital raste, razvija se i umnožava, dok se resursi troše i na kraju potroše.
- Izgradite kulturu preuzimanja rizika, gde se sve ideje podstiču i prihvataju nepredvidivi putevi. Ovaj kreativni proces je proces poverenja i otvorenosti, gde članovi tima mogu pokazati ranjivost bez posledica.
- Problemskim situacijama pristupajte sa znatiželjom da razumete, a ne sa namerom da tražite krivca i osuđujete.
Autor teksta:
dr Ivana Bojović, prof.str.st.
Akademija strukovnih studija Zapadna Srbija – Odsek Užice