Lanac vrednosti je niz aktivnosti koje generišu (stvaraju) neku vrednost, odnosno proizvod/uslugu. Od svih promena koje su se desile u postavkama i filozofijama menadžmenta u novijoj istoriji, možda je najveća ona koja akcenat stavlja na pronalaženje novih načina za isporučivanje superiorne vrednosti u očima potrošača. Zasluga za ovaj zaokret u najvećoj meri se pripisuje harvardskom profesoru menadžmenta Majklu Porteru (Michael E. Porter).
Porter skreće pažnju menadžera i stratega na centralni značaj konkurentske pozicije u postizanju uspeha na tržištu. U tom kontekstu, kreiran je čuveni Porterov lanac vrednosti. Porter je definisao jedan generički lanac vrednosti koji se sastoji iz skupa primarnih i sekundarnih aktivnosti (Slika 1).
Slika 1. Porterov lanac vrednosti
Izvor: Porter, M. (1985), Competitive advantage, Free Press, New York, str. 5
PRIMARNE AKTIVNOSTI su: 1) Ulazna logistika (Inbound Logistics) predstavlja deo lanca vrednosti koji se bavi inputima organizacije. Uključuje veze sa dobavljačima, kao i aktivnosti prijema, skladištenja i raspoređivanja ulaza – inputa. Sastoji se od: rukovanja materijalom, skladištenja, kontrole zaliha, rasporeda voznog parka, naručivanja od dobavljača; 2) Operacije (Operations) podrazumevaju transformaciju ulaza u izlaz (izlazne proizvode i usluge), odnosno pretvaranje ulaznih sirovina u proizvode. Ovde spadaju sve one aktivnosti koje se tiču proizvodnje. To su aktivnosti kao što su: pakovanje, montaža, mašinska obrada, testiranje, tehnička kontrola, održavanje opreme, štampanje, rad pogona i mnoge druge; 3) Izlazna logistika (Outbound Logistics) – skladištenje i isporuka finalnih proizvoda. Aktivnosti izlazne logistike sastoje se iz prikupljanja, skladištenja, distribucije ili pružanja usluga kupcima, odnosno klijentima. Izlaznu logistiku čine procesuiranje narudžbina, isporuka, raspored isporuke i slične aktivnosti; 4) Marketing i prodaja (Marketing and Sales) – u marketing aktivnosti spadaju sve one aktivnosti koje kupcima omogućavaju da kupe proizvod ili uslugu kompanije, kao što su: promocija, oglašavanje, rad sa distributerima i proširenje distributivne mreže, informisanje kupaca o proizvodima i uslugama, pridobijanje kupaca za kupovinu i podrška kupcima pri kupovini; 5) Servis (Service) – aktivnosti koje se sprovode kako bi se održala vrednost proizvoda. To su sve one aktivnosti koje garantuju da će proizvod ili usluga funkcionisati dobro kod kupca i posle kupovine. U ove aktivnosti spadaju: instaliranje, obuka, prepravljanje, isporuka rezervnih delova, nadograđivanje i podešavanje proizvoda.
SEKUNDARNE AKTIVNOSTI su: 6) Nabavka (Procurement) – pribavljanje ulaza i resursa za organizaciju. Podrazumeva kupovinu ulaza koji se koriste u lancu vrednosti organizacije, a ne same sirovine koje se nabavljaju. Aktivnosti nabavke su: procedure u odnosima sa dobavljačima, informacioni sistem nabavke i druge; 7) Upravljanje kadrovskim resursima (Human Resource Management) obuhvata aktivnosti kao što su: analiza radnih mesta i planiranje potreba za radnom snagom, regrutovanje i selekcija kandidata – zapošljavanje, obuke, praćenje i ocenjivanje zaposlenih, kompenzacija zaposlenih, raspoređivanje, otpuštanje, zaštita na radu itd.; 8) Tehnološki razvoj (Technological Development) podrazumeva razvoj opreme, hardvera, softvera, procedura, tehničkog znanja za obavljanje osnovnih delatnosti organizacije; 9) Infrastruktura (Infrastructure) poslovnog sistema sastoji se od niza aktivnosti koje podržavaju sve ostale aktivnosti organizacije, kao što su: planiranje, finansije i računovodstvo, menadžment (organizovanje), pravni poslovi (pravna služba), obezbeđenje i kontrola kvaliteta, odnosi sa državnom upravom, informacioni sistem i slično.
Sve aktivnosti koje se sprovode u nekom poslovnom sistemu čine jedan lanac. Svaka od aktivnosti dodaje određenu vrednost krajnjem proizvodu. Konkurentska prednost stiče se efikasnom organizacijom i upravljanjem aktivnostima unutar vrednosnog lanca. Izvršivši ovu podelu, neophodno je analizirati svaku aktivnost u lancu, odnosno uraditi analizu lanca vrednosti, i ustanoviti da li preduzeće iz svake od aktivnosti „crpi“ vrednost ili ne.
Poboljšanje i unapređenje ovih aktivnosti, u smislu bolje organizacije sprovođenja aktivnosti, ugrađivanja inovacije u aktivnost i sl., rezultira dodavanjem “nove vrednosti“ aktivnostima. Kada se aktivnostima doda nova vrednost i krajnji proizvod će imati “veću vrednost”. Kada se kaže veća vrednost proizvoda, ne misli se na veću cenu, već da proizvod više vredi i da je kupac raspoloženiji da kupi taj proizvod ili uslugu.
LITERATURA
[1] Porter, M. (1985), Competitive advantage, Free Press, New York
Autor teksta:
Msr Nenad Milutinović, nastavnik veština
Akademija strukovnih studija Zapadna Srbija – Odsek Užice