Blog // Kako započeti sopstveni posao u agroturizmu?

Agroturizam je jedan od najznačajnijih vidova savremenog turizma. U Srbiji je primetan rast interesovanja za agroturizam kako na strani tražnje tako i na strani ponude. Sve je više  seoskih turističkih domaćinstava (STD), etno komleksa, salaša etno sela, agroturističkih komleksa i sl. Zato danas mnogi pojedinci, porodice i preduzetnici u našoj zemlji bavljenje agroturizmom vide kao veliku poslovnu šansu. To se odnosi ne samo na ljude koji žive u ruralnim područima, već sve više i na stanovnike urbanih sredina, pogotovo ako su nasledili kuću ili imanje na selu.

Međutim, postavlja se pitanje kako na pravilan način započeti preduzetnički poduhvat u oblasti agroturizma? Rizik u poslovanju uvek postoji, ne može da se eliminiše u potpunosti, ali zato može da se svede na razumnu meru. Jedan od načina za tako nešto je poznavanje koraka i njihov pravilan redosled (fazni pristup).

Za početak, budući pružalac usluga u agroturizmu treba da se upozna sa trendovima i promenama u turizmu sa fokusom na potrebe i očekivanja savremenih turista. Takođe, treba da ima odgovarajuća znanja u vezi propisa koji regulišu ovu oblast (Zakon o turizmu, Zakon o ugostiteljstvu, Pravilnik o minimalnim tehničkim i sanitarno-higijenskim uslovima za pružanje usluga u domaćoj radinosti i seoskim turističkim domaćinstvima i drugi podzakonski akti). Zašto je ovo važno? Zato što su gosti u savremenom agroturizmu veoma zahtevni i očekuju da usluge koje im se nude budu ne samo raznovrsne, već i da su veoma kvalitetne. Drugim rečima, da bi mogao da bude konkurentan kako bi opstao na turističkom tržištu.

U cilju sticanja pomenutih znanja, početnicima se savetuje da pohađaju obuke (edukacije, radionice) i koriste i druge vidove institucionalne podrške razvoju agroturizma. Pomenuta podrška (finansijske ali i nefinansijske prirode) od strane domaćih i međunarodnih organizacija i instutucija je skoro uvek besplatna za polaznike, s tim da oni moraju da prate konkurse i javne pozive kako bi mogli da učestvuju u njima.

Sledeći korak je da svoje postojeće seosko domaćinstvo (ili potpuno novi objekat) pripreme za kategorizaciju i boravak turista, ali isključivo u skladu sa važećim propisima. U ovoj fazi, za početnike je posebno važna saradnja sa nadležnim organima lokalne samopuprave. Oni će im pomoći oko kategorizacije, administrativnih procedura, korišćenja portala E-turista i obaveza prema poreskim i drugim nadležnim organima.

Tek nakon dobijanja Rešenja o kategorizaciji (popularno rečeno „dozvole za rad“) od strane svoje opštine/grada,  početnik može da počne da nudi svoje usluge potencijalnim turistima tj. da „izađe na tržište“. U ovoj fazi je neophodan i dogovor o podeli posla unutar članova porodice, odnosno šta su konkretna zaduženja svakog pojedinačnog člana porodice. „Izlazak na tržište“ podrazumeva saradnju sa turističkim agencijama (organizatorima putovanja), lokalnim turističkim organizacijama (LTO), turističkim vodičima, elektronskim i štampanim medijima. Takođe, od izuzetne važnosti je kreiranje svog sajta i profila na društvenim medijima (Instagram, Fejsbuk, TikTok…) odnosno stalno ažuriranje podataka o svojoj postojećoj ponudi, novim sadržajima, popustima i sl.

Sem toga, svakom novom nosiocu ponude u agroturizmu se preporučuje da se poveže da svojim kolegama kroz članstvo u strukovnim udruženjima, na početku na lokalnom i regionalnom nivou, a kasnije na nacionalnom pa i međunarodnom nivou. Važno je da početnik u agroturizmu svoje kolege (ostale nosioce ponude) ne doživljava kao konkurenciju, već da sa njima sarađuje u kreiranju jedinstvene ponude svog ruralnog područja kao turističke destinacije.

Na kraju ovog teksta, moramo opet da pomenemo reč „edukacija“. U savremenom poslovnom okruženju jedan od imperativa je stalno usavršavanje znanja i veština poslodavaca i zaposlenih. Koncept „celoživotnog učenja“ se sigurno odnosi i na nosioce ponude u agroturizmu, jer su promene u turizmu stalne, pa je prepoznavanje i prilagođavanje njima jedan od osnovnih preduslova dugoročno održivog poslovanja.