Blog // Kada i kako se piše biznis plan

KADA SE PIŠE BIZNIS PLAN

Biznis plan je dokument koji sadrži tekstualni opis budućeg poslovnog poduhvata, u kom se objašnjava šta i na koji način treba uraditi da bi se određena poslovna ideja realizovala u praksi. Kreira se u sledećim slučajevima: 1) Osnivanje novog poslovnog sistema („start up” firme); 2) Ulaženje postojećeg poslovnog sistema u novi poslovni poduhvat – otvaranje nove poslovne jedinice, osvajanje novog tržišta, realizacija velikog izvoznog posla i sl.,; 3) Ekspanzija poslovanja – izgradnja novog ili rekonstrukcija postojećeg pogona, proširenje proizvodnje, uvođenje novog ili poboljšanog proizvoda/usluge i sl.; 4) Pristupanje novim partnerskim odnosima – kada poslovni sistem traži spoljne partnere (investitore, akcionare), ili ulazi u zajednička ulaganja (“joint ventures”); 5) Kupovina/prodaja postojećeg poslovnog sistema ili njegovog dela; 6) Analiziranje postojeće situacije u biznisu i započinjanje procesa restruktuiranja – kad preduzeće iz različitih razloga pristupa reorganizaciji; 7) Ponovno pokretanje proizvodnje – ulaganje u ponovni početak proizvodnje kod postojećeg preduzeća koje je u teškoćama, ili u slučajevima izdvajanja pojedinih poslovnih segmenata poslovnog sistema radi formiranja novih poslovnih entiteta, odnosno osamostaljenih preduzeća.

KAKO PISATI BIZNIS PLAN

Pri kreiranju poslovnog plana neophodno je da svaki njegov deo bude stručno obrađen i da sadrži proverene i verodostojne informacije. Zbog toga, onaj ko sastavlja biznis plan bi u planiranju trebalo da potraži pomoć od upućenih eksperata za one oblasti za koje nije dovoljno kompetentan. Takođe, treba imati na umu da korisnici biznis plana, odnosno oni koji će taj plan čitati (investitori, kreditori, kupci, dobavljači, zaposleni i drugi), ne moraju biti eksperti iz date oblasti, pa je detalje o proizvodu/usluzi, tehnologiji proizvodnje, finansijama i drugim stručnim oblastima potrebno objasniti na što je moguće jednostavniji način, izbegavajući stručne termine. Dakle, stil pisanja treba da bude jednostavan, kako bi biznis plan bio razumljiv što širem krugu korisnika.

Radi pojednostavljenja, razumljivosti i preglednosti, biznis plan je poželjno vizualizovati, odnosno vizuelno predstaviti u pogodnom slikovnom obliku. Vizualizacija plana može se ostvariti u formi raznih crteža, mapa, dijagrama, tabela ili na neki drugi prigodan način (Jokić, 2010).

Značajan deo biznis plana čine finansijske informacije, projekcije i izveštaji. Kreator biznis plana bi trebalo da bude objektivan i realističan u predviđanju planiranih veličina, uz blagu dozu optimizma. Previše opreznosti u projekciji (pesimistički pristup planiranju) vodi potcenjivanju budućih rezultata poslovanja, što može dovesti do odbacivanja potencijalno dobre poslovne ideje. Sa druge strane, previše optimistički pristup projektuje nerealno dobre rezultate, što može dovesti do upuštanja u neprofitabilan poslovni poduhvat i velikih gubitaka.

Prema brojnim autorima (Paunović i Zipovski, 2013; Avlijaš, 2010) osnovne karakteristike kvalitetnog poslovnog plana su:

• Odnosi se na zahtev da informacije date u biznis planu treba da budu prezentovane na način koji ih čini razumljivim prosečnom korisniku, uz upotrebu jednostavnih, opštih termina, a ne stručnih, gde god je to moguće;
• Podrazumeva iznošenje samo onih informacija koje su od značaja korisnicima za potrebe donošenje odluka;
• Ukoliko prilikom kreiranja poslovnog plana postoje nedoumice vezane za procenu obima prodaje, nabavnih cena, pojedinih troškova i drugih relevantnih veličina, preporučuje se da se izabere varijanta koja će rezultirati lošijim finansijskim efektima. Opreznost kao princip izrade i jedna od osnovnih karakteristika kvalitetno urađenog poslovnog plana, u stvari, predstavlja zahtev da se ne precenjuju imovina i prihodi i ne potcenjuju obaveze i rashodi;
• Princip pouzdanosti podrazumeva da se veličine u planu projektuju na osnovu pouzdanih i verodostojnih informacija (pouzdana projekcija cena zahteva adekvatnu analizu tržišta, na primer). Prema Međunarodnom standardu finansijkog izveštavanja, „informacija je pouzdana kada u njoj nema materijalnih grešaka i predrasuda…“. U istom dokumentu se navodi i da finansijski izveštaji (a sa njima i biznis plan u celini) nisu pouzdani ako „selekcijom ili prezentacijom informacija u njima postoji namera da se utiče na donošenje odluka ili rasuđivanje, kako bi se postigao unapred određeni rezultat ili ishod“.

Biznis plan, ma koliko dobro bio napisan, ne može loš poslovni poduhvat pretvoriti u dobar! Njegov cilj je, pre svega, da se objektivno i realno sagleda tržišna perspektiva, odnosno profitabilnost poslovne ideje. Zaobilaženjem navedenih principa ili „ulepšavanjem“ informacija i pokazatelja poslovanja u biznis planu (da bi se dobio bankarski kredit, na primer), preduzetnik pre svega obmanjuje sam sebe, jer je on taj koji će, na prvom mestu, snositi posledice lošeg poslovanja, ali i uživati plodove poduhvata koji je predmet biznis plana. Osnovna svrha izrade biznis plana i jeste da pokaže da li će tih plodova uopšte i biti!