Srpski jezik se smatra jednim od težih jezika za učenje, tj. predstavlja „pravi izazov” za one koji žele da ga uspešno savladaju. Gramatika, izgovor i pisanje su osnov našeg jezika.
Svedoci smo da (ne)pravilna upotreba maternjeg jezika, jezika koji se prvo uči, u savremenoj verbalnoj i pisanoj komunikaciji često može da bude veoma zbunjujuća. Bez obzira na to koliko dobro poznajemo pravila maternjeg jezika, bez obzira na to koliko smo obrazovani, nedoumice se uglavnom dešavaju kako u izgovoru, tako i u pisanju pojedinih reči. Posebno su izražene prilikom pisanja vlastitih imena i geografskih pojmova.
Najčešća jezička nedoumica sa kojom se često susrećemo, a koja se odnosi na upotrebu geografskih pojmova, vezana je za selo Mokru Goru. Tako u pisanim, a posebno u elektronskim medijima često možemo čuti da se NA Mokroj Gori održava filmski festival „Kustendrof”, ili da se NA Mokroj Gori nalazi etno selo „Drvengrad”… Za geografe i one koji dobro vladaju gramatičkim pravilima srpskog jezika ovakvi lapsusi su prosto nedopustivi, a evo i zašto.
Na teritoriji Republike Srbije postoji selo Mokra Gora i planina Mokra gora.
Mokra Gora je seosko naselje u zapadnom delu teritorije grada Užica. Smeštena je u istoimenoj kotlini, između planine Tare na severu i Zlatibora na jugu. Iznad sela se izdiže brdo Mećavnik na kome je reditelj Emir Kusturica podigao etno selo „Drvengrad”. U turističkim krugovima Mokra Gora je poznata od 1999. godine, kada su započeti radovi na revitalizaciji uskokolosečne „ćirine” pruge. Obnovom „Šarganske osmice”, kojom danas saobraća voz Romantika, Mokra Gora je proglašena za turističko-muzejsku železnicu, tj. jedinstveno industrijsko kulturno nasleđe. Na turističkom tržištu prepoznata je kao afirmisana međunarodna turistička destinacija, odnosno turističko mesto koje je Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija 2021. godine proglasila za najbolje turističko selo sveta.
Mokra gora je planina u jugozapadnoj Srbiji. Pripada planinskom vencu Prokletija. Dolina reke Ibar i veštačko jezero Gazivode odvajaju je od Rogozne, planine koja se prostire južno od Novog Pazara. Naš poznati geograf i geomorfolog Jovan Cvijić nazvao ju je Lepoticom Balkana.
Slika 1. Planina Mokra gora
Izvor: Autor: Bobik na srpski / srpski Vikipedija, CC BY 3.0 rs, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=7119394
Slika 2. Stanica Mokra Gora Slika 3. Mećavnik – etno selo „Drvengrad”
Izvor: By Herbert Ortner, Vienna, Austria – Self-photographed, CC BY 2.5, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=1321597 i https://www.zlatibor.org/blog/mokra-gora-i-drvengrad/
U srpskom jeziku, priloška odredba za mesto NA ukazuje da idemo na planinu, na reku, na jezero… U našem primeru priloška odreba za mesto ukazuje da je reč o planini Mokroj gori. Međutim, ukoliko kažemo da idemo U Mokru Goru, NA Mećavnik, U etno selo Drvengrad mislimo na selo i turističko mesto Mokru Goru. Takođe, ispravno je reći da se npr. filmski festival „Kustendorf” održava U Mokroj Gori, NA Mećavniku, U Drvengradu…
I za kraj, ukoliko je dato pojašnjenje dobro obrazloženo, da li je čitaocima ovoga bloga jasno kako da dopune sledeću rečenicu?
Mokra gora je _________________ i nalazi se ___________________________________, dok je Mokra Gora ___________________ i nalazi se __________________________________________.
Autor teksta:
dr Slobodanka Stankov,
profesor strukovnih studija
Akademija strukovnih studija Zapadna Srbija, Odsek Užice