Emocionalna inteligencija je sposobnost prepoznavanja osećanja, njihovog jasnog identifikovanja, razumevanja, sposobnosti kontrolisanja i korišćenja za izražavanje misli. Osećanja imaju značajnu ulogu u suočavanju sa svakodnevnim situacijama, komuniciranju s drugim osobama i u procesu donošenja odluka. Prema Golemanu, (Daniel Goleman) emocionalne kompetencije čine lične kompetencije i društvene kompetencije: lične kompetencije predstavljaju sposobnost da se nosimo sa sopstvenim teškoćama, a to su samosvest, samosavladavanje i motivisanost; dok u društvene kompetencije spada sposobnost ovladavanja odnosima s drugima tj. empatija i društvene veštine.
Slika 1. Emocionalnu inteligenciju čine lične i društvene kompetencije (Izvor:Unsplash.com)
Samosvest podrazumeva da znamo šta osećamo u trenutku i prema tim preferencijama upravljamo sopstvenim odlukama, realno procenjujemo vlastite sposobnosti i imamo dobro utemeljen osećaj samopouzdanja. Drugi element je samokontrola, tj. kako se nositi sa emocijama tako da one olakšavaju posao umesto da ga ometaju. Zapravo, bitna je čovekova savesnost i potrebno je odlagati zadovoljstvo kako bi se ostvario cilj. Zatim sledi samomotivacija, odnosno kako se služiti svojim najdubljim preferencijama kako bi se podstakli i usmeravali prema ciljevima, te kako bi se preuzela inicijativa i težnja prema poboljšavanju, kao i istrajnost u suočavanju s neuspesima i razočaranjima. Takođe je vrlo značajna i empatija koja predstavlja sposobnost prepoznavanja osećanja drugih ljudi, biti kadar zauzeti njihovo gledište te negovati lične odnose i usklađenost s vrlo raznolikim ljudima. Na kraju, značajne su i društvene veštine tj. kako se dobro nositi sa emocijama u odnosima i tačno proceniti društvene situacije i mreže, stupati u interakcije, te se služiti tim veštinama kako bi uveravali i predvodili, pregovarali i razrešavali sukobe, postigli saradnju i timski rad.
Istraživanja pokazuju da su emocionalno inteligentniji zaposleni daleko produktivniji u korišćenju vremena i efikasniji u rešavanju problema, bilo da su to organizaciona pitanja ili situacije koje uključuju druge zaposlene i/ili klijente. Emocionalno inteligentniji zaposleni: ostaju mirni i staloženi pod pritiskom; efikasno rešavaju probleme i imaju dobru moć odlučivanja; poštuju tuđe tačke gledišta; prepoznaju i priznaju svoje greške i uče iz njih; efikasno rade i upravljaju timom.
Kendra Čeri (Kendra Cherry) navodi nekoliko praktičnih saveta za jačanje emocionalne inteligencije:
- postati svesniji sebe – obratiti pažnju na to kako se osećamo tokom dana i primetiti kako emocije doprinose našim odlukama i postupcima; identifikovati svoje emocionalne snage i slabosti; shvatiti da su emocije prolazne i lako se menjaju.
- vežbati emocionalnu samoregulaciju – pronaći tehnike koje nam pomažu da se nosimo sa stresom na poslu, kao što su hobiji, fizička aktivnost, druženje sa dragim ljudima itd; pokušati da prihvatimo stvarnost i budemo hladne glave kada posao postane previše zahtevan; dati sebi vremena da razmislimo i planiramo pre nego što donesemo važne odluke.
- poboljšati društvene veštine – aktivno i pažljivo slušati svoje saradnike; paziti na neverbalnu komunikaciju; raditi na svojim veštinama ubeđivanja i pregovaranja.
- razvijati empatiju – razumeti tuđu perspektivu – na poslu i u ličnom životu, obratiti pažnju na sopstvene odgovore drugima.
- raditi na svojoj motivaciji – fokusirati se na ono što volimo u svom poslu, a ne na ono što nam smeta, zadržati pozitivan, optimističan stav.
Literatura:
[1] Cherry, K. (2018). Utilizing emotional intelligence in the workplace. Very Well Mind. Preuzeto 3.9. 2023. sa https://www.verywellmind.com/utilizing-emotional-intelligence-in-the-workplace-4164713
[2] Goleman, D. (2010). Emocionalna inteligencija u poslu. Zagreb. Mozaik knjiga.
[3] Van Kleef, G. (2014). Understanding the positive and negative effects of emotional expressions in organizations: EASI does it. Human Relations, 67(9), 1145–1164.
Autor teksta:
dr Ivana Bojović, prof.str.st.
Akademija strukovnih studija Zapadna Srbija – Odsek Užice