Analiza stanja bezbednosti na radu prvenstveno pruža mogućnost razvoja bezbednosnih procedura i uputstava, uklјučujući izbor odgovarajuće lične zaštitne opreme. Međutim, osim u bezbednosne i zdravstvene svrhe analiza bezbednosti na radu može se koristiti i za pobolјšanje kvaliteta rada kroz identifikovanje i eliminisanje potencijalnih lјudskih grešaka i sagledavanja znanja i veština potrebnih za delotvorno obavlјanje poslova. Analiza bezbednosti na radu se može primeniti u svim oblastima delatnosti. U praksi, probleme pri analizi bezbednosti na radu može prouzrokovati nedostatak sveobuhvatne polazne liste opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini.
Prepoznavanje opasnosti
Rizik od nasilјa na radnom mestu je uzrok zabrinutosti u svim oblastima delatnosti. U slučaju zdravstvene delatnosti, dodatno je otežano procenjivanje rizika i sprovođenje mera za sprečavanje nasilja na radnom mestu usled nedovoljnog prijavlјivanja nasilјa koje su počinili pacijenti i posetioci.
Nasilјe na radnom mestu u zdravstvenim organizacijama predstavlјa zajedničku profesionalnu opasnost i ozbilјan problem za razvijene zemlјe i za zemlјe u razvoju. Zbog prirode zdravstvenih ustanova i kontakta sa lјudima koji su pod stresom, zdravstveni radnici, a posebno medicinske sestre su u većem riziku za razne vrste nasilјa na radnom mestu. Nedovolјno prijavlјivanje slučajeva nasilјa na radnom mestu nad medicinskim sestrama se dovodi u vezu sa uverenjem, koje je veoma zastuplјeno među medicinskim sestrama, da su nasilni incidenti vredni žalјenja i neizbežan deo profesije. Nasilјe na radnom mestu je vodeći uzrok nezadovolјstva poslom među medicinskim sestrama i značajno doprinosi napuštanju radnih mesta od strane zaposlenih, uvođenju novih zaposlenih na upražnjena radna mesta, izostancima sa posla kao i kompromitovanju brige o pacijentima. Medicinske sestre koje uprkos nasilјu na radnom mestu ostanu na svojim radnim mestima često doživlјavaju emocionalnu traumu koja se može manifestovati kao posttraumatski stresni poremećaj, sagorevanje, anksioznost, depresija, nezadovolјstvo poslom i smanjenje radne sposobnosti.
Mere prevencije
Širok spektar intervencija se može primeniti u borbi protiv nasilјa na radnom mestu, uklјučujući obuku koja ima za cilј unapređenje znanja o nasilјu na radnom mestu i praktičnih veština medicinskih sestara za sprečavanje odnosno minimiziranje nepristojnosti, verbalnog zlostavlјanja, fizičkog nasilјa, seksualnog zlostavlјanja i maltretiranja na radnom mestu. Korišćenje višestrukog pristupa, odnosno višekomponentne intervencije u borbi protiv nasilјa na radnom mestu uklјučuje tri kategorije strategija: (1) ekološku (panik dugmad, sigurnosne brave); (2) administrativnu (politike za prevenciju nasilјa na radnom mestu, bezbednosne procedure); (3) kategoriju ponašanja (obuka osoblјa za upravlјanje nasilјem na radnom mestu).
Fundamentalni faktori za uspešno sprovođenje planiranih intervencija su podrška menadžmenta uz posvećenost medicinskih sestara učenju, vežbanju i primeni različitih strategija, razvijanje svesti da nasilјe na radnom mestu nije neizbežno i uverenja da će ako i kada budu prijavlјivale nasilne incidente pre biti podržane nego kažnjene.
[1] Ghasemi, F., Doosti-Irani A., Aghaei H., (2023), Applications, Shortcomings, and New Advances of Job Safety Analysis (JSA): Findings from a Systematic Review, “Safety and Health at Work”, Vol. 14, pp. 153-162.
[2] Somani, R., Muntaner, C., Hillan, E., Velonis, J. A., Smith, P., (2021), A Systematic Review: Effectiveness of Interventions to De-escalate Workplace Violence against Nurses in Healthcare Settings, “Safety and Health at Work”, Vol. 12, pp. 289-295.
[3] Spencer, C., Sitarz, J., Fouse, J., DeSanto, K., (2023), Nurses’ rationale for underreporting of patient and visitor perpetrated workplace violence: a systematic review, “BMC Nursing”, 22:134.
Autor:
dr Vesna Marjanović, prof. str.stud.
Akademija strukovnih studija Zapadna Srbija–Odsek Užice